PRIČA MAME DUDE

PRIČA MAME DUDE

PRIPREMA ZA POROĐAJ: Odslušala sam  sva predavanja i posetila sve radionice koje su organizovane. Uključena sam u Viber grupu u kojoj mi trudnice i mi mame delimo jedna drugoj savete i razne informacije. Naučila sam mnogo, o svom telu, o bebama, trudnoći, porodjaju, dojenju, prepovijanju beba, o masaži i orijentalnom plesu u trudnoći, higijeni i nezi zuba, postavljanju bebinog auto sedišta… Upoznala sam divne žene, ostvarila nova prijateljstva. Nikada neću zaboraviti kada mi je u porodjajnoj sali prišla babica Jadranka Masleša i rekla: “Imate pozdrav od Sladje Koledin, upravo je zvala i pitala kako ste, i kako je prošao porodjaj”. Hvala ti bezgranično predivna Sladjo, za svu dobrotu, ljubaznost i pažnju kojom si u meni stekla prijatelja za ceo život. Hvala ti i za svu energiju i ideje koje imaš, i za sve što radiš za trudnice, mame i bebice.

O POROĐAJU: Po svim proračunima za odredjivanje verovatnog termina porodjaja, naš mališan je trebalo da se rodi na istorijski dan, 5. oktobra, ali njegov proračun je bio drugačiji. On je poželeo da se upoznamo malko ranije, pa nas je obradovao u 37. nedelji, nekoliko sati nakon što su naši košarkaši osvojili srebro na evropskom prvenstvu u košarci.Tokom pregleda na prijemnom odeljenju, doktorka je ustanovila da sam otvorena 3 prsta, a došlo je i do pucanja vodenjaka, tako da sam se pozdravila sa budućim tatom i krenula redom, prvo u sanitarni blok, gde me je čekala klizma i tuširanje, a potom na mekani sto gde sam dobila indukciju kako bi se pokrenule kontrakcije (koje su vrlo brzo postale sve ucestalije, duže i, neizostavno bolnije). Za nekih sat ipo vremena doktor je rekao da prelazim u porodjajnu salu na tvrdi sto, da me uskoro poradjaju, i tada sam osetila prvo veliko olakšanje, jer sam znala da je na samo par napona, istovremeno kraj bolovima i svemu onome sto smo bebac i ja prolazili zajedno tokom devet meseci, i pocetak doživotne avanture sa našim mališom. Mišic maleni od nepunih 3 kg je zakmečao u 8:22 i uskoro je završio kod mene na grudima da se prvi put pomazimo, a dalje maženje nastavili smo na odeljenju. Sve u vezi sa porodjajem prošlo je glatko, a sve zahvaljujuci velikoj stručnosti i uigranosti sestara, babica i doktora. Svi su bili ljubazni i nasmejani, a ja sam se trudila da ih poslušam u svemu što su trazili od mene. Veliku zahvalnost dugujem dr Dragani Višnjevac i dr Relji Djordjevicu koji su bili uz bebicu i mene. Neizmernu i doživotnu zahvalnost dugujemo i pedijatrijskim sestrama Miri i Borki, koje su bile uporne zajedno sa mnom da uspostavimo laktaciju, i da bebica ručka sa mojih grudi.